Finansije i Osiguranje - Srbija

Zašto niko ne kupuje stan na lizing

Još pre dve godine usvojen je zakon koji omogućava kupovinu nekretnina na lizing, ali još uvek nijedna porodica nije do svog krova nad glavom došla na taj način.

Tačno je da su kamatne stope nešto niže nego kod stambenih kredita, ipak se čini da su visoki troškovi i poreski prenos glavni razlozi zašto nema većeg interesovanja za kupovinu nekretnina putem lizinga.

Kako za "eKapiju" kažu u nekima od vodećeih lizing kuća, i za njih su privrednici "bolji i preči" klijenti od građana, te da lizing stambenih objekata ne treba ni očekivati u skorije vreme.

Od kako je usvojen zakon u Srbiji su do danas date četiri poslovne zgrade na lizing.

"Izmenama Zakona o finansijskom lizingu iz maja 2011. godine, lizing nepokretnosti omogućen je sa pravnog aspekta, ali nije bio dovoljno atraktivan za krajnjeg korisnika sa poreskog aspekta, što je i razlog zašto ovakvi ugovori nisu realizovani. Sa izmenama Zakona o PDV-u, koje su stupile na snagu 1. januara 2013. godine, aktiviralo se tržište lizinga nekretnina", kaže za "eKapiju" Teodora Milenković, generalna sekretarka Asocijalcije lizing kompanija Srbije.

Da bi mogla da se bavi nekretninama, lizing kuća mora imati upisan kapital od 5 mil EUR. Nije tajna da u Srbiji to mogu da omoguće samo lizing kuće koje su deo velikih bankarskih grupacija.

Da su privrednici prioritet lizing kuća, potvrdili su u kompaniji "Intesa Leasing".

"Privredni subjekti pokazali su visok stepen interesovanja za ovaj proizvod, a u prvih par nedelja od uvođenja lizinga za finansiranje nekretnina odobreno je više zahteva. Imajući u vidu da više od 95% klijenata "Intesa Leasing"-a čine pravna lica, građani u skorijoj budućnosti ne mogu očekivati da isti proizvod bude i njima na raspolaganju. Takođe, kupovina stanova na lizing nije praksa ni u zemljama koje imaju mnogo razvijenije lizing tržište te je pitanje da li će se ovaj proizvod ikada pojaviti u Srbiji", kažu za "eKapiju" u "Intesa Leasing"-u.

Osnovna razlika između kredita i lizinga nekretnina je u tome što nosilac zajma postaje i vlasnik nekretnine. Ali kao sredstvo obezbeđenja, polaže hipoteku na tu, neku drugu nekretninu ili na drugo sredstvo obezbeđenja. Takođe, uobičajeno je da tržišna vrednost hipoteke bude bar 20 odsto viša u odnosu na iznos kredita. Kod lizinga, nosilac lizinga je suštinski vlasnik, ali je pravni vlasnik lizing kuća sve dok korisnik lizinga ne isplati poslednju ratu.

Kao osnovna prednost finansiranja nekretnina putem lizinga, Teodora Milenković iz Asocijacije lizing kompanija izdvaja fleksibilni plan otplate vrednosti nekretnine koji omogućava da se deo vrednosti otplati u toku perioda finansiranja, a deo otplati ili reprogramira nakon isteka perioda otplate.

"Prepreke za dalji razvoj lizinga nekretnina u našoj zemlji predstavljaju činjenica da samo tri kompanije ispunjavaju zakonom predviđene uslove da ovaj proizvod uvrste u svoju ponudu ali i situacija na tržištu nekretnina koju odlikuju značajna ponuda i slaba tražnja. Kako je jedan od relevantnih faktora prilikom analize zahteva za finansiranje mogućnost ponovne prodaje predmeta lizinga u slučaju nemogućnosti korisnika da izmiruje svoje obaveze, to svakako u kontekstu pada tražnje objašnjava zašto će lizing nekretnina još neko vreme biti usmeren ka finansiranju samo manjeg broja poslovnih objekata", zaključuju u kompaniji "Intesa Leasing".